Help Help  Pretraži forum   Registracija Registracija  Prijava Prijava

Novo o starom

 Odgovori Odgovori
Korisnik
  Tema Pretraži Pretraži u temi  Opcije teme Opcije teme
dvv. View Drop Down
Hiper aktivan
Hiper aktivan
Avatar

Pridružen:
20.lipanj.2004
Status: Offline
Postova: 5630
Opcije posta Opcije posta   Pohvala  (0) Pohvala (0)   Citiraj dvv. Citiraj  OdgovoriOdgovor Direktni link do posta Tema: Novo o starom
    Objavljeno: 06.studeni.2013 u 13:10


CCS (eng. Constant Current Source – Konstantni Izvor Struje) je poznat već najmanje 70 godina. Predstavlja neizbežni deo većine kola sa kojima radimo, a posebno je bitan u slučaju pobude ulaznih kola, gde, pored obezbeđivanja struje, i te kako utiča na zvuk celog uređaja, jer je temelj celine. Na ulaznom stepenu se odlučuje o mnogo toga, na primer šuma celog kola, što je veoma složena tema. Najčešće se polazi od toga da je glavna determinanta šuma u kolu tip ulaznih tranzistora, što jeste istina, ali samo delimično. Poznato je i da čistoća (kvalitet) napajanja takođe utiče na kvalitet zvuka, što je takođe tačno ali opet samo delimično, jer i performanse našeg CCS kola zavisi od toga.

Ko god je ikada pročitao bilo koji Data Sheet za recimo neki op amp će se setiti da se obično navode i sposobnosti op ampa da odbije smetnje koje dolaze iz napajanja. Ova osobina kola se naziva sposobnošću odbijanja smetni iz napajanja, ili PSSR (Power Supply Rejection Ratio).

Ako jednom prihvatimo da kvalitet, odnosno čistoća napajanja utiče na performanse kola, pa time i na kvalitet zvuka, onda zdrava logika upućuje na zaključak da ni kvalitet CCS kola nije ni malo nebitan, jer preko napajanja i on utiče na kvalitet zvuka, ne samo po tome da lie dovoljno konstantan, već i po tome kako odbija smetnje iz napajanja.

Mene ja na ovo razmišljanje navela jedna diskusija koja se gotovo slučajno pojavila u okviru teme merenja i kvalitet zvuka na američkom DIY forumu. Jedan kolega odande je pokazao niz CCS kola i naveo njihove osobine. Onda sam ja delimično isprobao ono što je naveo i uverio se da je to stvarno tako. Zatim sam dodao i par kola koje on nije naveo, što nije bilo šta čudno, jer je broj varijacija ogroman i praktično je nemoguće navesti ih sve, pa da ne bih zagušio temu, napravio sam neki izbor CCS kola kojih sam se najviše nagledao u servisnim šemama, kojih hvala Bogu imam onoliko.

Potom sam i probao u praksi neka meni posebno zanimljiva rešenja na prototipu pojačavača snage na kome trenutno radim (biće o tome posebna tema u dogledno vreme, ionako je namenjen da bude javno vlasništvo) i uverio se da teorija važi u praksi. STVARNO se čuje razlika, mada ne treba očekivati neke drastične pomere baš uvek.

Naime, uvek će biti aktuelno sa kakvim kvalitetom napajanja uopšte počinjemo. Nije svejedno koliko je ono dobro ili loše rešeno, to je deo moje spoznaje sada već preko 30 godina, jer sam već krajem 70ih godina shvatio da nema boljeg rešenja od: a) razdvajanja napajanja ulaznog stepena i VAS kola od strujnog dela i b) jako dobrog stabilizovanja i filtriranja svih napajanja. Od tada do sada, nisam odstupio od toga pravila, a razmatranje kvaliteta CCS kola je prirodan nastavak rada u istom smeru.

Ovo je bitno – kvalitetno CCS kolo će smanjiti šum na kritičnom ulaznom stepenu, ali će i značajno povećati jasnost, definiciju zvuka koji slušate. Dakle, otkriće više detalja u signalo tako što će propustiti manje smetnji iz napajanja.

I poslednja napomena. Sve ovde rečeno nadalje je samo relativno, jer će zavisiti od ugrađenog napajanja. Nije ni malo svejedno da li imate elektronski stabilisano napajanje, sa visok stepenom filtracije, ili se ono svodi na lagani filter sa otpornikom i ečeltrolitom između naponskog i strujnog dela. Ako imate stabilisano i iole bolje filtrirano napajanje, sve navedene PSRR performanse će biti bolje za onoliko koliko je vaše napanje inicijalno čistije. Brojke koje ja navodim se odnose na klasično napajanje, dakle po jedna Vcc i Vee linija i za strujni, i za naponski deo, sa eventualno RC rasprezanjem između njih. Uzmimo da je to nekih 0 dB u odnosu na koje su navedeni PSRR faktori smanjenje.

Ako pak koristite elektronsku stabilizaciju i filtriranje, onda bazni broj od 0 dB sasvim sigurno pada na novi bazni broj od recimo -20 dB ili možda i još bolje, zavisi koliko ste ludovali.

U SVIM slikama na obe stranice, pretpostavljeno je da je željena struja sa CCSa 2 mA ili najbliže moguće tome. Takođe je pretpostavljeno da je Vee -55V, dakle da je CCS namenjen napajanju nekakvog ulazno diferencijalnog para tranzistora, sa strujom od 1 mA za svaki od njih. To je neka prilično standardna verzija za takve stepene ukoliko ne koriste strujno ogledalo, kada se vrednosti obično prepolovljavaju. Izabrana ZPD (0,5W) dioda je čista serijala i ima ih svuda, što isto važi i za prikazane tranzistore. Nikakva obaveza, štaviše, lično bih vam predložio da u CCS stepenu koristite Motoroline MPSA 06/56 tranzistore, koji su se pokazali kao idealni za taj posao. Opet, nije obaveza.

Slike 1-4 su klasična rešenja, najčešća u praksi čak i kod veoma renomiranih proizvođača. Naravno, ne radi se o tome da li znaju ili ne znaju da može i mnogo bolje, radi se naprosto i štednji, jednostavan CCS košta malo i kao takvog industrija ga obožava. Ali, kao što se iz priloženih PSRR specifikacija lako vidi, ta jeftina rešenja imaju i jako malo odbijanje smetnji

Od Slike 5 nadalje počinju ozbiljnija rešenja. Uzmite samo da kolo sa Slike 5 ima 44 dB, ili 158 PUTA (!!!) bolje odbijanje smetnji. Obzirom na smešne cene tranzistora danas, čovek stvarno treba da bude lud da uopšte razmatra Slike 1-4. Imajte u vidu i to da smanjivanje izlazne impedanse CCSa utiče i na ukupni propusni opseg koča koje napaja; pošto jedan tranzistor po definiciji ima manju izlaznu impedansu od jednog otpornika iz Slike 1, odziv vašeg kola će biti oho-ho širi.

Zanimljivo je primetiti da su FET tranzistori po svojoj prirodi apsolutno savršeni, ili bi to bili, da nema uobičajenog ograničenja – malog napona. Ovo se naravno može rešiti, ali to i poskupljuje, i povećava dato kolo. Dakle, Slike 7 važi samo za napon napajanja CCSa koji je manji od 40V, što je granica samog tranzistora. Slika 13 pokazuje kako se taj problem može zaobići.

Jasno je da Slika 8 prikazuje neki vrh koji se može dostići sa razvojem ovog klasičnog kola. Mnogi će pomisliti da je to zbog paralelnih kondenzatora – jeste delimično i zbog toga, ali ipak je glavni razlog za to polarišuća dioda 1N4148. Kao što ćemo kasnije videti, klasičan CCS se uglavnom dosta uspešno obračunava sa jednom polovinom smetnji, ali dosta traljavo sa drugom polovinom poluperiode šuma. Za nju, već nam treba puna komplementarnost.
Mi ne možemo da izmerimo sve što je relevantno, ali ni sve što možemo da izmerimo nije relevantno.
Na vrh
dvv. View Drop Down
Hiper aktivan
Hiper aktivan
Avatar

Pridružen:
20.lipanj.2004
Status: Offline
Postova: 5630
Opcije posta Opcije posta   Pohvala  (0) Pohvala (0)   Citiraj dvv. Citiraj  OdgovoriOdgovor Direktni link do posta Objavljeno: 06.studeni.2013 u 13:15


Slika 9 prikazuje jedno od danas često korišćenih rešenja, gotovo obaveznih kod nekih proizvođača (na primer, Harman/Kardona). To je takozvani Negative Feedbac CCS, jer se Q11 nalazi u povratnoj sprezi Q10. Ovo rešenje je veoma pododno za ultra širokopojasne uređaje jer je potpuno stabilno i funkcionalno jako visoko zbog sopstvene veoma male izlazne otpornosti. Na žalost, njegov PSRR faktor je dosta skroman, pa ga ne bih preporučio ukoliko nemate elektronski stabilisano napajanje CCSa.

Slika 10 prikazuje jedno rešenje koje je dosta komplikovanije od prethodnog, ali sa relatvno skromnim rezultato, mada 7 dB pretstavlja više nego duplo bolje od prethodnika. Poenta je u upotrebi standardnih signalnih dioda 1N4148, koje prirodno imaju manji šum od zenerki (nema Zenerovog šuma) i koje su prirodno smešno male tolerancije razlika između samih dioda, što obezbeđuje dobro ugađanje.

Od Slike 11 nadalje već postajemo jako ozbiljni. Prikazano kolo ima tri puta bolje potiskivanje smetnji od prethodnog sa Slike 10. Kako sam ranije napomenuo, za maksimalni efekat CCS se mora podjednako dobro obračunavati i sa plus i sa minus poluperiodom, pa se efekat ovde poboljšava mahom zbog ubacivanja PNP tranzistora Q5. Bilo kako bilo, 67 dB potiskivanja je već odnos od 2.238,7:1, što je već sasvim solidno i nešto više od Slike 1, čiji je odnos potiskivanja skromih 8:1.

Slika 12 je veoma zanimljiva. Ne znam ko je smislio ovo kolo, ali svaka mu čast, taj je imao baš besne klikere u glavi. Upotrebio je FET na najbolji mogući način tako da problema sa naponom naprosto nema nigde ni na vidiku, ali je uspeo da popravi efekat u odnosu na prethodno kolo za celih 3:1 i da se približi maksimumu na jednostavan ali funkcionalan način.

Slika 13 prikazuje upotrebu FETa kao prolaznog tranzistora u jednom suštinski kaskodnom kolu. Problem niskog radnog napona FETa je rešen lokalnom stabilizacijom putem otpornika, zener diode i elektrolita. Faktor potiskivanja smetnji je impresivnih -82 dB, što je 12.589:1. Savršeno ne postoji, ali ovo je najbliže što racioanlno možemo da mu se približimo. Toplo preporučujem.

Slika 14 prikazuje jedno tipično nemačko kolo, rezervisano za High End uređaje (potiče iz Siemens-a). Koristi jedan PNP tranzistor da apsolutno izoluje zener diodu sa zenerovim šumom of samog CCSa, ubačena je i dodatna polarizaciona 1N4148 diode, koje usput služi i kao temperaturna stabilizacija zenerke, a za prolaz ka napajanom uređaju dalje koristi strujno ogledalo, Q8 i Q9. Odlično rešenje, mada malo nemački komplovano.

Slika 15 je poenta svega ovoga. Vidimo složene („stacked“) NPN i PNP sklopove sa Slike 9, ali, pošto su komplementarnog polariteta, obračunavaju se sa obe poluperiode, čime se dobija još malo pa duplo veći decibelski broj od Slike 9, uz neizbežne minimalne gubitke (PNP i NPN tranzistori se prirodno donekle razlikuju). Da sve bude još simpatičnije, broj potrebnih elemenata u odnosu na Sliku 13, koja jedina ima isti efekat, je manji, celo kolo je konstrukciono jednostavnije i bitno jeftinije. I oslobađa vas petljanja sa FETovima, koji umeju da budu zahtevni i da nameću neka sopstvena pravila. Najzad, ako napon ne odgovara, lako ćete zameniti prikazane tranzistore drugim, na primer 2N5551/5401, BF 422/423, ali to će va trebati samo ako su naponi napajanja veći or recimo 60V za prikazane tranistore, ili od 75V za preporučene MPSA 56/06 tranzistore. To naravno implicira i proporcionalno jake pojačavače snage, sa sposobnostima od 200W/8 Oma i naviše.

I na kraju, par napomena opšteg tipa, uglavnom baziranih na nekom mom iskustvu.

Sva prikazana kola možete koristiti takvim kakva su, jednio što ih morate prilagoditi nekim vašim potrebama.

Jako napominjem da vezni otpornik sa ulaznim diferencijalnim kolom, u svim slikama dat kao 1k, nije konstantna vrednost, već će zavisiti od specifičnog kola. U praksi sam viđao vrednosti od 0 Oma (uopšte ga ni nema) do vrednosti od 12k (Nikko TRM 650). Njegova vrednost će biti definisana strujom koja se traži od CCSa i vrednosti kolektorskih otpornika diferencijalnog para koji se napaja tom strujom. Samim time, nema univerzalne vrednosti jednom za svagda, nego se mora određivati od slučaja do slučaja.

Što se tiče tranzistora, meni su se najbolje pokazali Motorola MPSA 06/56, BC 639/640 i prikazani BC 546/556 B, ovi poslednji samo za manje napone napajanja, recimo do 45V. Ukratko, najbolje rade tranzistori koji imaju veće strujne vrednosti od proseka tipičnih TO92 palovanih tranzistor. Kompromis koji se ovde pravi ide u korist strujnih kapaciteta i linearnosti, a po cenu šuma, jer ovo nisu niskošumni primerci.

Još nisam probao, ali verovatno bi se kao najbolji mogao pokazati CCS koji koristi BC 550/560 B (ili još bolje C ako možete da ih ulovite) iz Slike 15, ali sa lokalnom stabilizacijom iz Slike13.

Mogu se videti ovakvi sklopovi sa lokalno referentnim zenerkama za veoma male napone, recimo 2,7V. Logika tu je da manji zenerov napon podrazumeva i manje vrednosti otpornika, a to znači i manji šum. U teoriji, ovo je tačno, ali u praksi ovo je obrnut kompromis, ide se na manji šum ali po cenu širokopojasnosti. Naime, tranzistori takođe „vole“ napon i potreban je izvestan napon da bi postigli svoje idealne propusne osobine. Po mome iskustvu, ne treba ići ispod zenerki od 6,8V, to je neka minimalna granica kada većina pomenutih tranzistora već radi u svom špicu. Neke firme, na primer Goldmund, se ne bi složile sa ovim, pa koriste zenerke od 8,2V kao referencu. Odluka je vaša.

Konstrukciono, ako pravite CCS koji koristi 2 ili više tranzistora, obavezno ih montirajte u „back to back“ konfiguraciji, dakle dve ravne stranice jedna prislonjena na drugu, sa termo pastom između njih i plastičnim zateznim steznikom. Veoma je bitno da su temperaturno izjednačeni i da prate jedan drugoga. Sa Slike 15, tako treba povezati dva NPN i dva PNP tranzistora, jedan uz drugi. Na Slici 14, tako povezati NPN tranzistore, a na Slici 13, FET i NPN tranzistor, ionako su oba u istom TO92 pakovanju. Ovo se posebno odnosi na Sliku 9.
Mi ne možemo da izmerimo sve što je relevantno, ali ni sve što možemo da izmerimo nije relevantno.
Na vrh
aparatusonitus View Drop Down
Hiperaktivan
Hiperaktivan
Avatar

Pridružen:
19.siječanj.2004
Status: Offline
Postova: 2370
Opcije posta Opcije posta   Pohvala  (0) Pohvala (0)   Citiraj aparatusonitus Citiraj  OdgovoriOdgovor Direktni link do posta Objavljeno: 06.studeni.2013 u 13:49
Originalno postano od strane člana: dvv. dvv. napisao:

Jako napominjem da vezni otpornik sa ulaznim diferencijalnim kolom, u svim slikama dat kao 1k, nije konstantna vrednost, već će zavisiti od specifičnog kola. U praksi sam viđao vrednosti od 0 Oma (uopšte ga ni nema) do vrednosti od 12k (Nikko TRM 650). Njegova vrednost će biti definisana strujom koja se traži od CCSa i vrednosti kolektorskih otpornika diferencijalnog para koji se napaja tom strujom. Samim time, nema univerzalne vrednosti jednom za svagda, nego se mora određivati od slučaja do slučaja.


Vrijednost "veznog otpornika" ovisi isključivo o vrijednosti napona preko i struje kroz tranzistor...ukratko njegovoj disipaciji.
Pri određivanju vrijednosti "veznog otpornika" (ukoliko ga koristimo) mora se imati na umu da svaki CCS radi tim bolje što je veći napon preko njega (u granicama dozvoljenim datasheetom za svaku komponentu posebno unutar sklopa CCS-a), te da nam istovremeno ide u korist povećanje izlazne impedancije CCS-a za iznos vrijednosti "veznog otpora" kojeg odaberemo.
    
Non e mai abbastanza...
Na vrh
Gašo View Drop Down
Best of the Best
Best of the Best
Avatar
analogni šnelšvaser

Pridružen:
16.srpanj.2004
Status: Offline
Postova: 20015
Opcije posta Opcije posta   Pohvala  (0) Pohvala (0)   Citiraj Gašo Citiraj  OdgovoriOdgovor Direktni link do posta Objavljeno: 06.studeni.2013 u 14:21
Dvv@  Ovo je bitno – kvalitetno CCS kolo će smanjiti šum na kritičnom ulaznom stepenu, ali će i značajno povećati jasnost, definiciju zvuka koji slušate. Dakle, otkriće više detalja u signalo tako što će propustiti manje smetnji iz napajanja.

S ovim se naravno slažem, no malo bi do-elaborirao odgovor zašto se zvuk i jasnoća mjenjanu njegovom uporabom.

CCS je aktivan sklop sa feebackom, on je zapravo po pitanju signala/promjene neka vrst opruge sa konstatnom elastičnostću za razliku od riješenja sa pasivnim otpornikom koji to nije i mijenja tvrdoću ovisno koliko ba se rasteže ili pritisće.
U prevodu signal koji generira stupanj okačen na ccs, odnosno taj stupanj, vidi stalno definirano opterečenje bez obzira na amplitudu signala/promjene.

Tako vidimo da je CCS zapravo indirektno na putu signala kao paralelni sklop i vrši funkciju balasta aktivnog stupnja, i kao takav ostavlja neki svoj pečat u signalu.
Iako se ponaša kao konstatno opterečenje, u našem neidalnom svijetu to nije idelano tako, tako da svaki CCS spoj ima svoje ponašanje i brzinu korekcije struje ovisno o promjeni razlike napona na njegovim I/O krajevima.

Na vrh
dvv. View Drop Down
Hiper aktivan
Hiper aktivan
Avatar

Pridružen:
20.lipanj.2004
Status: Offline
Postova: 5630
Opcije posta Opcije posta   Pohvala  (0) Pohvala (0)   Citiraj dvv. Citiraj  OdgovoriOdgovor Direktni link do posta Objavljeno: 06.studeni.2013 u 14:24
Originalno postano od strane člana: aparatusonitus aparatusonitus napisao:

Originalno postano od strane člana: dvv. dvv. napisao:

Jako napominjem da vezni otpornik sa ulaznim diferencijalnim kolom, u svim slikama dat kao 1k, nije konstantna vrednost, već će zavisiti od specifičnog kola. U praksi sam viđao vrednosti od 0 Oma (uopšte ga ni nema) do vrednosti od 12k (Nikko TRM 650). Njegova vrednost će biti definisana strujom koja se traži od CCSa i vrednosti kolektorskih otpornika diferencijalnog para koji se napaja tom strujom. Samim time, nema univerzalne vrednosti jednom za svagda, nego se mora određivati od slučaja do slučaja.


Vrijednost "veznog otpornika" ovisi isključivo o vrijednosti napona preko i struje kroz tranzistor...ukratko njegovoj disipaciji.
Pri određivanju vrijednosti "veznog otpornika" (ukoliko ga koristimo) mora se imati na umu da svaki CCS radi tim bolje što je veći napon preko njega (u granicama dozvoljenim datasheetom za svaku komponentu posebno unutar sklopa CCS-a), te da nam istovremeno ide u korist povećanje izlazne impedancije CCS-a za iznos vrijednosti "veznog otpora" kojeg odaberemo.
    


Ivo, potpuno se slažem sa svime što si rekao, a imalo bi još dosta toga da se kaže.

Međutim, ja sam pokušao da ipak celu stvar zadržim na nekom nivou koji može da razume najveći broj čitalaca, ili ako hoćeš, da ne odem preduboko u tehniku i time učinim temu neodstupnom za većinu čitalaca.

Bez ikakve šale ili preterivanja, ovo je tema o kojoj bi mogla da se napiše čitava monografija, meni bar jako zanimljiva tema, za koju bi bilo divno da se prilože i rezultati raznih merenja, da mogu.

Još detaljniju priču bih ipak ostavio za neki DIY forum.

Editirao dvv. - 06.studeni.2013 u 14:26
Mi ne možemo da izmerimo sve što je relevantno, ali ni sve što možemo da izmerimo nije relevantno.
Na vrh
dvv. View Drop Down
Hiper aktivan
Hiper aktivan
Avatar

Pridružen:
20.lipanj.2004
Status: Offline
Postova: 5630
Opcije posta Opcije posta   Pohvala  (0) Pohvala (0)   Citiraj dvv. Citiraj  OdgovoriOdgovor Direktni link do posta Objavljeno: 06.studeni.2013 u 14:31
Originalno postano od strane člana: Gašo Gašo napisao:


S ovim se naravno slažem, no malo bi do-elaborirao odgovor zašto se zvuk i jasnoća mjenjanu njegovom uporabom.CCS je aktivan sklop sa feebackom, on je zapravo po pitanju signala/promjene neka vrst opruge sa konstatnom elastičnostću za razliku od riješenja sa pasivnim otpornikom koji to nije i mijenja tvrdoću ovisno koliko ba se rasteže ili pritisće. U prevodu signal koji generira stupanj okačen na ccs, odnosno taj stupanj, vidi stalno definirano opterečenje bez obzira na amplitudu signala/promjene.Tako vidimo da je CCS zapravo indirektno na putu signala kao paralelni sklop i vrši funkciju balasta aktivnog stupnja, i kao takav ostavlja neki svoj pečat u signalu. Iako se ponaša kao konstatno opterečenje, u našem neidalnom svijetu to nije idelano tako, tako da svaki CCS spoj ima svoje ponašanje i brzinu korekcije struje ovisno o promjeni razlike napona na njegovim I/O krajevima.


Tako je Gašo, hvala na lepoj formulaciji, koja je više nego jasna.

Ma, sjajan si ti samo kada se ne svađaš.

Šalu na stranu, odlični prilozi za sada.
Mi ne možemo da izmerimo sve što je relevantno, ali ni sve što možemo da izmerimo nije relevantno.
Na vrh
Gašo View Drop Down
Best of the Best
Best of the Best
Avatar
analogni šnelšvaser

Pridružen:
16.srpanj.2004
Status: Offline
Postova: 20015
Opcije posta Opcije posta   Pohvala  (0) Pohvala (0)   Citiraj Gašo Citiraj  OdgovoriOdgovor Direktni link do posta Objavljeno: 06.studeni.2013 u 14:42
Evo još priloga.

I lampe vole CCS.

Recimo podosta omraženo, a korisno, katodno slijedilo provjereno se pretvara u prekrasno(gotovo bezkarakterno) zvučeči sklop ako se za katodu kao balast koristi odgovarajuči CCS.

Pass Aleph(5) pojačala koje koriste SE izlaz za balast tog sklopa imaju CCS. To je u shemi ono prikačeno na pozitivni izvor napona.


Tako da pažljivo sa CCS-ima, nisu uvijek najbolje rješenje.
Na vrh
dvv. View Drop Down
Hiper aktivan
Hiper aktivan
Avatar

Pridružen:
20.lipanj.2004
Status: Offline
Postova: 5630
Opcije posta Opcije posta   Pohvala  (0) Pohvala (0)   Citiraj dvv. Citiraj  OdgovoriOdgovor Direktni link do posta Objavljeno: 06.studeni.2013 u 17:31
Nema čarolija u tehnici, kolo dobro za jednu namenu može biti najgore moguće rešenje za neku drugu namenu.

Moram priznati da sam ja ovu temu posmatrao isključivo u kontekstu ulaznog diferencijalnog para, ali možda baš zato treba spomenuti i ovo što si ti rekao, nije to najbolje rešenje za sve situacije.
Mi ne možemo da izmerimo sve što je relevantno, ali ni sve što možemo da izmerimo nije relevantno.
Na vrh
 Odgovori Odgovori
  Podijeli temu   

Skoči na drugi Forum Forumske ovlasti View Drop Down

Forum Software by Web Wiz Forums® version 11.10
Copyright ©2001-2017 Web Wiz Ltd.

Stranica je generirana u 0,250 sekundi.


Audiofil.net @ 2017   l   Hosted by PLUS


ZADNJIH 20 POSTOVA
Forum: Audio komponente
izvor direktno u amp ili sa ...
Forum: Audio komponente
Denon PMA 1510 AE - problem
Forum: Predstavite se
Dobar dan
Forum: Audio komponente
Multipak 2017
Forum: Računala i audio
Raspberry pi
Forum: Retro audio
Kazetofoni
Forum: Audio komponente
Naim Mu-so Qb
Forum: Uradi sam
Osvježavanje boje na postoje...
Forum: Audio komponente
Clock reset Yamaha rx-e810
Forum: Računala i audio
Peporuka za usb kabel
Forum: Audio komponente
Preamp +40k kuna
Forum: Uradi sam
Magneplanar nosaci
Forum: Računala i audio
WIN i USB2
Forum: Uradi sam
ožičavanje uredjaja i koji r...
Forum: Audiofil web
Oglasnik
GLAZBENI FORUMI
Forum: CD i ostali mediji
Što slušate?
Forum: CD i ostali mediji
JAZZ KLUB
Forum: Live
Najave koncerata i fest...
Forum: Vinyl
Novi Val/Synthpop
Forum: CD i ostali mediji
Referentne snimke
Forum: Vinyl
Vratio se gramofon
Forum: Vinyl
Zadnji LPi koje ste kupili/d...
Forum: CD i ostali mediji
Video klub
Forum: CD i ostali mediji
Record Store Day 2015
Forum: CD i ostali mediji
Nova muzička izdanja
NEVEZANO UZ HI-FI
Forum: Ostalo
Vic!!!
Forum: Ostalo
Budalaštine
Forum: Ostalo
Night Club
Forum: Ostalo
TV 4K - 5k
Forum: Ostalo
Kaj ima?
Forum: Ostalo
RIP
Forum: Ostalo
20000 postova
NOVI ČLANOVI
Graaf25
jocommb
vavilen
Dugaand11
Ninoo
Ivicab
josipbis